Secanje

Gledali smo. Okupljeni oko nje.
Sedela je tamo. Sama. Kod stuba proslosti.
Zagrljeni u trenu cesticama misli.
I tragovima uspomena.
Zanos naseg porekla , zaplesao je tango sete.
U grudima sopstvenog postojanja.
Nasa bajka, i Princeza nasa, prava.
Sedela je bas tu sa nama. Na dohvat istorije.
Obelisk tradicije.
A , nas, samo toliko,
cuvali smo zaborav.
Odakle smo stigli. Kuda idemo.
Zasto nam je vrela krv, a put tezak.
i taj mocan kod u njoj zapisan. U bajci.
Kao molitva i kletva.
I, niko jos ne zna , tajnu duse.
Silinu energije, koja se nalazi u jednoj bajci,
srpskoj majci.